Двоструко више тражилаца азила у Србији
Београд – Број избеглица које су затражиле азил у Србији у прва три месеца ове године готово је двоструко већи него у истом периоду лане. Истовремено, притисак на центре за смештај азиланата је смањен јер већина имиграната, чим формално поднесе захтев за уточиште, наставља пут према земљама ЕУ.
Од почетка године уточиште у нашој земљи затражиле су 732 избеглице. За разлику од претходних година, када је највише азиланата долазило из Авганистана, ове године на првом месту су Сиријци, који беже пред ужасима грађанског рата у тој земљи. Од почетка године у Србију је дошло њих 160.
„Углавном долазе хришћани и алевити, припадници исламске групе која је наклоњена секуларизму и блиска хришћанима. Пошто рат у Сирији све више добија и елементе верског сукоба, ове две групе страхују од насиља исламских фундаменталиста и траже спас у Европи“, објашњава Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
„Углавном су из руралних средина, из места која су потпуно разорена. Долазе и људи који беже од служења војске или су учествовали у рату и одустали од борбе. Има стварно различитих људи, од младића који су присилно регрутовани до старих жена.“
Ове године повећан је и број жена које долазе самостално, посебно из Еритреје. Жене које долазе саме или у пратњи наводних рођака увек побуђују сумњу да је реч о кријумчарењу људи и трговини белим робљем, али је такве сумње немогуће доказати. Ове жене, уосталом попут доброг дела пристиглих избеглица, имају веома наивне представе о Европи, верују да их тамо чекају добро плаћени послови, прилике за школовање, одлични услови за живот. Чак и када им људи који о њима брину у Србији објашњавају да је њихова слика искривљена они одбијају да поверују да их на западу не чекају мед и млеко.
Иако је притисак избеглица на Србију повећан, у центрима у Бањи Ковиљачи и Боговађи је мање људи него што је то било уобичајено у последње време. Нешто више их је само у селу Врачевић.
„У марту смо имали смену читаве „поставе“ у центрима за азил. Готово сви који су до тада били су отишли“, каже Ђуровић.
„Разлог велике флуктуације је вероватно то што су илегални путеви преко Мађарске и Хрватске у том периоду били отворени. То објашњава и велики број азиланата који се, упркос томе што су поднели захтеве, уопште нису задржавали у нашој земљи.“
Задржавања више нема ни у илегалним насељима у Суботици иако, према незваничним информацијама, велики број имиграната нелегално прелази границу према Мађарско последњих месеци. Све је већи и притисак на границу према Хрватској због скорог уласка ове земље у Европску унију.
Прави и лажни
Међу тражиоцима у Србији, за разлику од претходног периода, све је више правих Сиријаца. Донедавно је било уобичајено да се људи из других држава тог региона лажно представљају као Сиријци надајући се бољем третману, убрзаним процедурама и самилости због тешке ситуације у тој земљи.
Рута преко окупираних територија
Кључна тачка на путу према земљама Европске уније све више постају окупиране територије. Велики број имиграната преко Истанбула авионом долази у Приштину. Одатле релативно лако могу до Србије где траже азил, одмарају се и вребају шансу да наставе пут према планираној дестинацији на западу.
26. мај 2013. | В. Мијатовић / Новости
Recommended Posts
UNHCR zabrinut zbog nasilja na grčkoj granici. Apeluje na povećanje stepena bezbednosti
December 09, 2015
UNHCR daje predloge za upravljanje izbegličkom i migrantskom krizom u Evropi pred samit Evropske unije
September 24, 2015
UNHCR: Ne treba vraćati izbeglice u Srbiju
September 17, 2015