Srbija do Šengena
RTS 1, emisija “Oko”, 05.11.2012.
Gosti emisije, Nenad Banović, Načelnik Uprave granične policije i Vladimir Petronijević, izvršni direktor “Grupe 484″.
Не постој могућност да Србији поново буду уведене визе и грађани Србије могу бити мирни, тврди начелник Управе граничне полиције. Тзв. “лажни” азиланти не могу да угрозе безвизни режим, поручују гости емисије “Око”, али упозоравају да би евентуална суспензија безвизног режима повећала евроскептицизам грађана Србије.
Начелник Управе граничне полиције Ненад Бановић уверен је да не постоји могућност да грађанима Србије поново буду уведене визе.
“Све мере које су предузете у протеклих мецес дана, а након оних великих притисака на Владу Србије и посебно на комисију за праћење безвизног режима и путовања наших држављана у земље Уније, показују своје резултате и тренутно је опасност отклоњена”, тврди Бановић.
Према његовој оцени, азиланти су “скоковита појава”. Њихов број се повећава током зиме, када неки социјално угрожени одлазе у ЕУ само да презиме у центру за азил. Потом се, с пролећем, када почну радови у туризму и привреди и појави се могућност зараде, тај број смањи, објашњава Бановић.
“Основни разлог за тражење азила је економски, а не политички, јер је Србија у Европи препозната као сигурна земља”, каже начелник Управе граничне полиције
С тим се слаже и Владимир Петронијевић из организације “Група 484″.
Ипак, он страхује да би овакав сценарио могао да се понови, а то би све могло утицати и на процес евроинтеграција.
“Свакако да постојање суспензивне клаузуле, могућност да суспендујете безвизни режим јесте нешто о чему морамо и ми овде да водимо рачуна. Али морамо и да покушамо да у дијалогу са ЕУ, пре свега са Европском комисијом, пронађемо одржива решења која ће трајно отклонити ову могућност”, каже Петронијевић.
Објашњава да је он раније видео два могућа предлога за увођење виза.
“У тој првој верзији врло су јасни подаци, нумерички исказани, када је то могуће: када говоримо о повећању од 50 одсто тражилаца азила, више од 50 одсто неодговорених захтева за реадмисију и више од 50 одсто прекорачења дозвољене дужине боравка”, каже Бановић и објашњава да у најновијој верзији коју је видео ти показатељи више не стоје, него се радило о “значајном” повећању броја тражилаца азила. То, објашњава, отвара могућност за дискрециону процену.
“Свака земља би могла да иницира једну такву процедуру, али не може сама да одлучи о томе, јер је шенгенски простор недељив”, објашњава Петронијевић.
Бановић каже да проблем са азилантима не захвата само земље западног Балкана, већ је у питању шире подручје.
Према његовим речима, прави разлози за тражење азила су угрожене људске слободе, ратови, политичка нестабилност, а за нашу територију се више не везују таква збивања.
Све мање захтева за азил
Бројке показују да је од 2010. до данас број грађана Србије који су аплицирали за азил у земљама ЕУ стално у опадању, тврди Бановић.
“Та 2010. била је критична када смо имли 17.700 наших држављана који су тржили азил, зато је влада формирала посебну комисију, а као резултат рада те комисије имали смо 10.700 грађана који траже азил током 2011. године, што је битан пад”, наглашава Бановић.
Подсећа да се тренд опадања наставио и у 2012. години и да смо током првих шест месеци били на нивоу од око четири хиљаде држављана Србије који су тражили азил.
Међутим, онда смо дошли у ситуацију, конкретно у Немачкој, да је дошло до значајнијег повећања и пораста броја наших држављана који су аплицирали за азил, а разлог је једноставан и економске је природе, каже Бановић.
“Ми од грађана тражимо доказ о сврси путовања, тражимо позивно писмо, ваучер хотела, да постоји одређена количина средстава за издржавање код њих, да постоји здравствено и путно осигурање и да постоји повратна карта”, објашњава начелник Управе граничне полиције начин на који се утврђује да ли неко путује у земље ЕУ с разлогом или да би тражио азил.
Ипак, мађарски гранични полицајац је тај који треба да процени да ли држављанин Србије може да уђе на територију Мађарске и његова је одговорност можда и већа, каже Петронијевић.
Подсећа да треба омогућити тзв. “легалну миграцију”, тачније, оставити могућност онима који траже посао да отпутују, раде три или четири месеца па да се врате и да поново аплицирају за такву могућност.
И док начелник Управе граничне полиције уопште не размишља о могућности да визе буду враћене, Петронијевић упозорава да би тако нешто изазвало пад подршке евроинтеграцијама, поготово што је све више младих који су евроскептици, тако да би суспензија највише на њих утицала, а последице би, каже, биле огромне.
Recommended Posts
UNHCR zabrinut zbog nasilja na grčkoj granici. Apeluje na povećanje stepena bezbednosti
December 09, 2015
UNHCR daje predloge za upravljanje izbegličkom i migrantskom krizom u Evropi pred samit Evropske unije
September 24, 2015
UNHCR: Ne treba vraćati izbeglice u Srbiju
September 17, 2015