office@hcit.rs

Stav UNHCR: ‘Izbeglica’ ili ‘migrant’ – Šta je ispravno?

September 03, 2015
in Vesti
No Comments
2850

ŽENEVA, 27. avgust (UNHCR) – Sa blizu 60 miliona prisilno raseljenih ljudi u svetu i skoro svakodnevnim pisanjem medija o prelascima preko Sredozemnog mora, sve češće viđamo naizmeničnu upotrebu izraza ‘izbeglica’ i ‘migrant’ – u medijima i u javnom diskursu. Postoji li razlika između ova dva termina i da li je ona bitna?
Da. Razlika postoji i bitna je. Svaki od ova dva termina ima svoje značenje i ono se razlikuje. Mešanje termina dovodi do problema za obe populacije. Evo zbog čega:
Izbeglice su osobe koje beže od oružanih sukoba ili progona. Krajem 2014. godine u svetu je živelo 19,5 miliona izbeglica. Oni su često u tako opasnom i nepodnošljivom položaju da prelaze međunarodne granice u potrazi za bezbednošču u susednim zemljama. U međunarodnim okvirima, time bivaju priznate kao “izbeglice” sa pristupom pomoći koju im pružaju države, UNHCR i druge organizacije. One su priznate kao izbeglice upravo zato što je za njih previše opasno da se vrate svojim kućama i zato što im je potrebno utočište na nekom drugom mestu. To su ljudi za koje odbijanje dodele azila može imati fatalne posledice.
Izbeglice su definisane i zaštićene u međunarodnom pravu. Konvencija o izbeglicama iz 1951. godine i prateći Protokol iz 1967. godine, kao i drugi pravni akti poput Konvencije OAU o izbeglicama iz 1969. godine, predstavljaju kamen temeljac savremene zaštite izbeglica. Pravni principi koje štite uneti su u nebrojene međunarodne, regionalne i nacionalne zakone i prakse. Konvencija iz 1951. godine definiše pojam izbeglice i navodi osnovna prava koje države moraju omogućiti izbeglicama. Jedan od najosnovnijih principa definisanih u međunarodnom pravu je zabrana proterivanja ili vraćanja izbeglica u situacije u kojima bi njihov život ili sloboda bili dovedeni u opasnost.
Zaštita izbeglica ima mnogo aspekata. Među njima su zaštita od vraćanja u opasnost od koje su pobegli, pristup pravičnim i efikasnim azilnim procedurama, te mere da se osigura poštovanje njihovih osnovnih ljudskih prava da bi im se omogućilo da žive u dostojanstvu i bezbednosti dok im se istovremeno pomaže da nađu trajnije rešenje. Države imaju prvenstvenu odgovornost da pruže ovu zaštitu. Prema tome, UNHCR blisko sarađuje sa vladama, savetuje ih i pomaže im – u meri u kojoj je to potrebno – da ispune svoje obaveze.
Migranti biraju da odu ne zato što su izloženi direktnoj pretnji od progona ili smrti, već uglavnom zato da bi poboljšali svoj život tako što će naći zaposlenje, ili u nekim slučajevima zbog obrazovanja, spajanja sa porodicom ili drugih razloga. Za razliku od izbeglica koje ne mogu bezbedno da se vrate kućama, migranti se ne suočavaju sa takvim preprekama za povratak. Ukoliko odluče da se vrate kući, oni će nastaviti da dobijaju zaštitu svoje države.
Ova razlika je važna za pojedinačne vlade. Zemlje postupaju sa migrantima u skladu sa sopstvenim imigracionim zakonima i procesima. Zemlje postupaju sa izbeglicama u skladu sa normama zaštite izbeglica i utočišta koje su definisane u nacionalnom zakonodavstvu i u međunarodnom pravu. Države imaju određene odgovornosti prema svakome ko traži azil na njihovoj teritoriji ili na njihovim granicama. UNHCR pomaže državama da ispune svoje obaveze u domenu azila i zaštite izbeglica.
Politika ima svoje naačine da se umeša u ovakve debate. Mešanje izbeglica i migranata može imati ozbiljne posledice po život i bezbednost izbeglica. Zamagljivanje ova dva termina odvlači pažnju od specifičnih pravnih zaštita koje su izbeglicama potrebne. Ono može smanjiti podršku javnosti za izbeglice i institut azila u vreme kada je takva zaštita potrebna većem broju izbeglica nego ikada ranije. Sva ljudska bića moramo tretirati s poštovanjem i dostojanstveno. Potrebno je da obezbedimo poštovanje ljudskih prava migranata. Istovremeno je potrebno i da pružimo odgovarajući pravni odgovor za izbeglice, posebno zbog teškog položaja u kome su se našle.
A sad, vratimo se u Evropu i velikom broju ljudi koji čamcima pristižu ove i prošle godine u Grčku, Italiju i na druga mesta. Šta su oni? Izbeglice ili migranti?
Zapravo su i jedno i drugo. Većina ljudi koja ove godine stiže u Italiju i Grčku su iz zemalja u kojima besne ratovi ili koje se smatraju zemljama “koje proizvode izbeglice” i kojima je potrebna međunarodna zaštita. Međutim, manji broj njih potiče iz drugih mesta, a za mnoge od tih osoba bi ispravno bilo koristiti izraz ‘migrant’.
U UNHCR-u kažemo ‘izbeglice i migranti’ kada govorimo o kretanju ljudi preko mora, ili u drugim okolnostima kada smatramo da može postojati prisustvo obe grupe – još jedan takav primer su ljudi sa čamaca u Jugoistočnoj Aziji. Mi kažemo ‘izbeglice’ kada govorimo o ljudima koji beže od rata i progona preko međunarodne granice. A ‘migranti’ kažemo kada govorimo o ljudima koji su u pokretu iz razloga koji nisu obuhvaćeni pravnom definicijom izbeglice. Nadamo se da će i drugi razmisliti o tome da postupe na ovaj način. Izbor reči jeste bitan.

Adrian Edwards, Ženeva

share

Recommended Posts