Sve više azilanata u Srbiji
Beograd — Sve više stranih državljana traži azil u Srbiji. Prošle godine zahtev za političko utočište u našoj zemlji podnele su 2.723 osobe, od čega 86 odsto muškaraca.
Među azilantima bilo je i 744 dece, a od toga čak 501 samo, bez pratnje. Ova brojka je za nijansu manja nego godinu pre toga, ali zato su procene da je broj ilegalnih migranata bio daleko veći.
Kao i prethodnih godina, među pridošlicama najviše je bilo Avganistanaca, Somalijaca, ali i Sirijaca, takođe i Pakistanaca, Alžiraca… Bilo je i nekoliko Egipćana, Indijaca, žitelja Južne Afrike, čak i jedan Makedonac!
“Broj Sirijaca u azilu raste, mada je bilo mnogo i onih koji su se lažno predstavljali kao Sirijci, iako su došli iz Severne Afrike, iz zemalja Magreba. To čine u nadi da će dobiti bolje uslove u azilnom sistemu i povećati svoje šanse da u Evropi dobiju zaštitu”, kaže Radoš Đurović, iz Centra za pružanje pomoći tražiocima azila.
U Centru primećuju i da je veći broj ljudi poreklom iz Eritreje nego ranije. Uglavnom je reč o hrišćanima i regrutima, koji beže od dugotrajnog služenja vojnoj roka, koji u ovoj zemlji ume da potraje deceniju, pa i više.
Takođe, u 2012. registrovan je i dolazak ljudi iz Zapadne Afrike, kojih ranije nije bilo. Kako se nasilje u Maliju širilo, tako u Srbiju pristižu i begunci iz ove zemlje, njih 30 krajem godine.
Skoro svi migranti i azilanti ulaze u našu zemlju preko Makedonije, Kosova i Grčke. Sve je više i porodica koje se ovde prijavljuju samo da bi predahnuli na daljem putu ka Evropi. Lane je bilo više od 90 porodica, a dvoje dece čak je krenulo u redovne srpske škole.
Naravno, najveći broj migranata nikada i ne zatraži azil, već samo prolazi kroz našu zemlju ka Mađarskoj, i sve više ka Hrvatskoj. Procene Centra su da je prošle godine brojka „ilegalaca“ premašila 17.000.
“Od 6.850 stranih državljana, koliko je apliciralo za azil od donošenja zakona, 2008. godine, samo za petoro je odobrena supsidijarna zaštita. Troje njih je prošle godine dobilo izbeglički status, što je kod nas najjači mogući status2, kaže general Nenad Banović, načelnik Uprave granične policije i predsednik Vladine komisije za praćenje bezviznog režima.
Oni koji su dobili takozvanu supsidijarnu zaštitu nisu ispunjavali uslove za azil, ali su uspeli da dokažu da bi im povratkom u matičnu zemlju bila ugrožena bezbednost.
Na sve glasnije primedbe da bi migranti iz trećeg sveta mogli da nam naprave problem na putu evrointegracija, jer je ideja Brisela da Balkan postane tampon zona u kojoj će se svi došljaci iz Afike i Azije zadržati, Banović odgovara:
“Naš odnos sa EU po ovom pitanju je partnerski. Bilateralnim i trilateralnim akcijama, kao i učešćem u Fronteksovim operacijama (EU agencija za kontrolu granica), pokušavamo zajedničkim snagama da suzbijemo ilegalne migracije i zaštitimo šengenski prostor od najezde migranata”.
Izvor: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=02&dd=03&nav_category=12&nav_id=683461
Recommended Posts
UNHCR zabrinut zbog nasilja na grčkoj granici. Apeluje na povećanje stepena bezbednosti
December 09, 2015
UNHCR daje predloge za upravljanje izbegličkom i migrantskom krizom u Evropi pred samit Evropske unije
September 24, 2015
UNHCR: Ne treba vraćati izbeglice u Srbiju
September 17, 2015