Srbija dodelila status azilanata strancima

Srbija je prvi put dodelila status azilanta stranim državljanima. Prve izbeglice koje su zvanično dobile utočište u Srbiji su jedan mladić iz Egipta i dvojica Libijaca. Iako godišnje u našoj zemlji azil zatraži nekoliko hiljada ljudi, gotovo svi oni napuste zemlju pre nego što odluka o njihovom zahtevu bude doneta.

Do sada, Srbija je važila samo za tranzitnu zemlju za izbeglice, najčeće iz Afrike, koje su posle nekoliko nedelja ili meseci odmora u našoj zemlji nastavljale prema zapadu. Azil su tražili samo da bi legalizovali svoj privremeni boravak i stekli pravo na pomoć države. Trojica mladića koji su zatražili utočište zbog straha od političkog i verskog progona u svojim državama prvi su poželeli da novi život započnu u Srbiji.

– Kada je počeo prevrat u Egiptu, znao sam da moram da bežim – priča M. A. (28), koji se nada da će za nekoliko godina dobiti i srpsko državljanstvo. – Vlast su preuzela muslimanska braća i ja sam, kao pravoslavni Kopt, strahovao. U Srbiju sam već ranije dolazio poslom i svideo mi se život u vašoj zemlji. Doživeo sam je kao državu bez verskog i političkog ekstremizma. Državu u kojoj ću moći da živim normalno. Dobra okolnost je bila i što sam u pasošu već imao srpsku vizu.

ILEGALNI PRELASCI

TROJICA azilanata iz Egipta i Libije u našu zemlju došla su legalno. Međutim, svake godine kroz Srbiju prođe ili pokuša da prođe više od 15.000 ilegalnih emigranata. Deo njih zatraži azil, posle čega ne mogu da budu deportovani do kraja propisane procedure. Vreme dok se odlučuje o njihovom statusu gotovo uvek iskoriste da ilegalno pređu granicu na severu i nastave prema zemljama zapadne Evrope. Drugi deo policija zaustavi tokom pokušaja da nezakonito pređu granicu, a nije malo ni onih koji neprimećeno pređu preko naše teritorije.

Dvojica dvadesetpetogodišnjaka iz Libije, L. O. i A. F., rat koji je izbio u njihovoj zemlji dočekali su u Srbiji. Došli su na studije i nisu ni slutili da se više nikada neće vratiti u otadžbinu. Zaprepašćeni krvavim sukobima i uplašeni da bi mogli da se nađu na meti progona novih vlasti u Libiji odlučili su da ostanu i zatraže azil. U Srbiji su živeli dovoljno dugo da bi se privikli na ovdašnje ljude i način života. I srpski jezik su sasvim solidno savladali.

Put do izbegličkog statusa za prve srpske azilante nije bio lak. Njihov zahtev je najpre odbijen, ali su uz pomoć Centra za zaštitu i pomoć tražiteljima azila, uložili žalbu i uspeli da dobiju utočište.

– Oni sada imaju gotovo sva prava koja imaju i državljani Srbije – objašnjava Radoš Đurović, izvršni direktor Centra. – Mogu da rade, imaju pravo na zdravstveno osiguranje i socijalnu pomoć. Nemaju samo politička prava, koja će steći tek kada dobiju državljanstvo. Mogu i da putuju uz poseban dokument i obaveznu vizu zemlje u koju žele da idu. Dok ne dobiju naše državljanstvo nemaju pravo da se vraćaju u zemlju iz koje su pobegli.

Pred trojicom mladića sada je proces integracije u naše društvo. Na koji način će se to odvijati – još se ne zna. Zakon o integraciji azilanata još nije usvojen, ali država bi svakako trebalo da se postara da izbeglice, kojih će biti sve više, nauče srpski jezik i istoriju i da se u potpunosti uklope u sredinu.

Izvor: www.azil.rs

 

share