UNHCR daje predloge za upravljanje izbegličkom i migrantskom krizom u Evropi pred samit Evropske unije

Ženeva, 22. septembar 2015. godine

Dok se danas i sutra održava sastanak lidera EU u Briselu, UNHCR ih poziva da se ujedine i stanu iza vanrednih predloga za upravljanje izbegličkom i migracijskom krizom koja postaje sve haotičnija i nepredvidivija. Ovo bi mogla biti poslednja prilika da se postigne koherentno evropsko rešenje za upravljanje krizom koja povećava patnje i eksploataciju izbeglica i migranata, kao i tenzije među državama.
“Ovo je kriza političke volje kombinovana sa odsustvom jedinstva u Evropi što rezultira zbrkom u upravljanju krizom” rekao je Antonio Gutereš, Visoki komesar UN za izbeglice. “Kada je 1956. godine, 200.000 Mađara izbeglo u Austriju i Jugoslaviju, ne samo da su bili dolično prihvaćeni već je brzo uspostavljen i program relokacije, pomoću koga je 140.000 ljudi preseljeno u druge zemlje. Ono što je bilo moguće tad, trebalo bi da bude moguće i sad. Sutrašnji sastanak Saveta EU je od apsolutno ključnog značaja za prevazilaženje podela u Evropi i posizanje potrebne političke posvećenosti i impulsa.”
Da bi ijedan program relokacije bio kredibilan, od suštinske je važnosti odobrenje 120.000 dodatnih mesta ove nedelje. UNHCR naglašava da program relokacije nije moguće delotvorno sprovesti bez uspostavljanja adekvatnih kapaciteta za prihvat u zemljama u kojima izbeglice i migranti ulaze u Evropu. Uz 6.000 osoba koje, u proseku, svakodnevno pristižu na obale Evrope, ovakav program zahteva ogromna ulaganja. Mnogim desetinama hiljada ljudi će verovatno, u svakom datom trenutku, biti potrebni smeštaj i pomoć u zonama prihvata.
U ovoj fazi krize, program relokacije sam po sebi neće biti dovoljan da se situacija stabilizuje. UNHCR je predložio niz mera da bi se postigao viši cilj da pruži pomoć Evropi da kolektivno odgovori na situaciju kojom je moguće upravljati. Naime:
– Snažna podrška Evrope za hitno uspostavljanje objekata u Grčkoj – i proširenje postojećih u Italji – sa velikim kapacitetima za prijem, pružanje pomoći, evidentiranje i skrining ljudi koji pristižu preko mora. U odsustvu dovoljnih kapaciteta za prihvat, program relokacije ne može biti delotvoran jer će ljudi nastavljati svoj put dalje. Možda će slični objekti biti potrebni i u Srbiji ili u drugim zemljama članicama EU kroz koje ljudi prolaze.
– Momentalni početak procesa relokacije za 40.000 osoba iz Grčke u Italiju. To bi trebalo da bude prošireno dodatnim dobrovoljnim kvotama država EU u skladu sa novim predlozima Evropske komisije za još 120.000 mesta. UNHCR smatra da će ove cifre u budućnosti verovatno morati da se menjaju na više.
– Osnaživanje mehanizama za humani povratak ljudi kojima nije potrebna međunarodna zaštita, uz podršku Fronteks-a i IOM-a.
– Paralelno sa tim, hitno je potrebno preduzeti mere da se stabilizuje situacija u susedstvu Evrope, uključujući i obezbeđenje dodatnih humanitarnih sredstava i strukturne pomoći zemljama u kojima se nalazi veliki broj izbeglica. UNHCR takođe poziva na značajan i brz porast legalnih načina na koje izbeglice mogu doći u EU, ukljućujući i povećanje kvota za preseljenje i humanitarni prijem, spajanje porodica i izdavanje humanitarnih i studentskih viza.
Vanredna situacija sa kojom se Evropa trenutno suočava a tokom koje je ove godine već 477.906 stiglo preko mora, prvenstveno je izbeglička kriza (http://data.unhcr.org/mediterranean/regional.php). Ogromna većina onih koji stižu u Grčku i idu dalje potiče iz područja u kojima vladaju sukobi poput Sirije, Avganistana i Iraka (http://data.unhcr.org/mediterranean/country.php?id=83 ). Vanrednu situaciju moguće je rešiti samo primenom celovitog i sveobuhvatnog pristupa pri ćemu će sve zemlje članice EU konstruktivno sarađivati.
UNHCR naglašava svoje duboko uverenje da samo ujedinjeni odgovor na vanrednu situaciju u Evropi može biti rešenje za postojeću izbegličku i migracijsku krizu. Evropa više ne može da dozvoli sebi ovakav fragmentirani pristup koji podriva napore da se ponovo uspostave odgovornost, solidarnost i poverenje među državama a uzrokuju haos i očaj hiljada izbeglica – žena, muškaraca i dece. Nakon mnogo gestova vlada i građana širom Evrope koji pozdravljaju izbeglice, njih je sada potrebno pretočiti u čvrst, zajednički odgovor Evrope.
UNHCR je povećao operacije u Grčkoj, BJR Makedoniji, Srbiji i Hrvatskoj da bi zajedno sa vladama u tim zemljama mogle da zadovolje osnovne humanitarne potrebe ljudi koji pristižu i tranzitiraju kroz njih. Ponudili smo svoje znanje i pomoć u uspostavljanju i vođenju prihvatnih centara i objekata za evidentiranje, kao i za program relokacije.

share