Mentalno zdravlje tražilaca azila u Srbiji.
Beograd, 15.jun 2015. godine – Agencija za izbeglice UN (UNHCR) predstavila je Studiju o psihološkim karakteristikama tražilaca azila u Srbiji.
Ciljevi istraživanja bili su da se stekne uvid u psihološko stanje tražilaca azila smeštenih u prihvatnim centrima za smeštaj tražilaca azila u Srbiji, sa posebnim osvrtom na tražioce azila iz Sirije, te izrade preporuke za rad sa ovom ugroženom grupom. UNHCR je zahvalan psihološkinjama Danki Purić, Maši Vukčević i Jeleni Dobrić za dobro obavljeni rad.
U uvodnoj reči, An-Birgit Krum-Hansen, šefica Odeljenja za pravnu zaštitu izbeglica u UNHCR u Srbiji, naglasila je da je broj od više od 59 miliona raseljenih u svetu ove godine bez presedana. Krum-Hansen je rekla da je UNHCR pokrenuo istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila imajući u vidu stalni porast broja osoba koje imaju potrebu za međunarodnom zaštitom iz zemalja koje “proizvode izbeglice” pre svega Sirije, Somalije i Avganistana a koje koriste rutu Zapadnog Balkana na svom putu ka dobijanju zaštite u Zapadnoj Evropi. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, broj lica koja su izrazila nameru da traže azil u Srbiji porastao je sa 5.066 u 2013. godini, preko 16.490 u 2014. godini na više od 22.148 samo u prvih pet meseci 2015. godine. Studija nudi i preporuke, poput onih kako prevazići jezičke i kulturološke barijere, kako zadobiti poverenje i pokazati prihvatanje, a za koje se nadamo da će koristiti svima onima koji su u svakodnevnom kontaktu sa izbeglicama.
Intervjui koji su poslužili kao osnov za istraživanje rađeni su sa 250 tražilaca azila, korišćenjem svetski priznatih instrumenata kojima se mere post-traumatski stresni poremećaj, nivoi anksioznosti i depresije, kao i instrumenta za procenu traumatskih događaja tokom tranzita i u Srbiji. Prema nalazima, 89% tražilaca azila u Srbiji pati od post-traumatskog stresnog poremećaja, 67% od anksioznosti a 77% od depresije kao posledice onoga što su doživeli u zemljama porekla i tranzita.
Kao što se očekivalo, primarne zemlje porekla su Sirija, Somalija i Avganistan, a zatim slede Eritreja, Sudan i Irak. Ukupno 56% njih putuje samo, a 87% je ostavilo članove užih porodica u svojim domovinama.
Poseban deo istraživanja fokusiran je na učestalost trgovine ljudima među tražiocima azila, njihovim saznanjima o ovoj pojavi i da li znaju kome da se obrate u slučaju potrebe. Ukupno 71% ispitanika je izjavilo da zna šta je trgovina ljudima, a njih 70% da su je doživeli ili da su čuli da se nekome dogodilo takvo iskustvo tokom puta. Međutim, 57% njih nije znalo od koga može da potraži pomoć. Prema nalazima istraživanja, čak 58% tražilaca azila bilo je izloženo nekom od vidova trgovine ljudima.
Studija pruža detaljan uvid u izvore traumatskih iskustava tražilaca azila u njihovim zemljama porekla iz kojih su morali da pobegnu, kao i iskustava sa krijumčarima, policijom I domicilnim stanovništvom u zemljama kroz koje su morali da prođu dok nisu došli u Srbiju.
Objavljujući je nekoliko dana pred Svetski dan izbeglica, 20.juna, UNHCR se nada da će sve kolege u Vladi, civilnom društvu i drugi koji rade sa izbeglicama u Srbiji moći dobro da iskoriste nalaze i preporuke iznete u ovoj studiji.
UNHCR je otvorio kancelariju u Beogradu 1976. godine. Od 1992. godine, Agencija UN za izbeglice pomogla je programe zaštite i integracije izbeglica, drugih raseljenih lica i lica bez državljanstva sa više od 500 miliona evra.
Ovo izdanje možete preuzeti ovde MentalnoZdravljeUNHCR-SRB
Recommended Posts
UNHCR zabrinut zbog nasilja na grčkoj granici. Apeluje na povećanje stepena bezbednosti
December 09, 2015
UNHCR daje predloge za upravljanje izbegličkom i migrantskom krizom u Evropi pred samit Evropske unije
September 24, 2015
UNHCR: Ne treba vraćati izbeglice u Srbiju
September 17, 2015