Tražioci azila iz Iraka dobili utočište u Srbiji

S obzirom na to da je reč o osobama islamske-sunitske veroispovesti, Kancelarija za azil je utvrdila da su suniti u Iraku žrtve progona od strane šiitskih paravojnih formacija, a da njihova država nije mogla da ih zaštiti od tog progona; iz tog razloga, Kancelarija za azil našla je da tražioci azila o kojima je reč ispunjavaju kriterijume sadržane u definiciji izbeglice prema članu 1 (A) (2) Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine i članu 2 Zakona o azilu Republike Srbije.

Veoma je značajno što je u ovom slučaju Kancelarija za azil odstupila od dosadašnje prakse automatske primene koncepta sigurne treće zemlje. Kancelarija za azil je detaljno obrazložila zbog čega Turska, kroz koju su tražioci azila prošli na putu ka Srbiji, za njih nije sigurna, uprkos tome što se nalazi na vladinoj listi sigurnih trećih zemalja. Kancelarija za azil je, između ostalog, utvrdila da Turska i dalje koristi pravo geografskog ograničenja na definiciju izbeglice prema Ženevskoj konvenciji, te da kao izbeglice tretira isključivo osobe iz Evrope. Takođe je uvažen stav UNHCR-a da nije primereno da države uskrate međunarodnu pomoć osobama iz Iraka.

Beogradski centar za ljudska prava pozdravlja odluku Kancelarije za azil, koja je od velikog značaja ne samo za osobe u ovom slučaju, već bi mogla nagovestiti i novi pristup Kancelarije u primeni koncepta sigurne treće zemlje. Samo oprezna primena ovog koncepta i razmatranje svakog pojedinačnog slučaja u meritumu mogu omogućiti da Srbija uspostavi efikasan sistem azila.