U Srbiji sve više maloletnih azilanata
Dok ih je 2008. bilo samo dvoje, a naredne godine 10, već 2010. brojka se popela na 76, a lane na 257. Novac za odlazak u Evropu skuplja celo selo
PORODICE, a ponekad i cela sela, poslali su ih u neizvesnost. Ako uspeju da stignu do Evrope, u selo će poslati dovoljno novca da ostali prežive. Ako usput nestanu, pominjaće ih u molitvama.
Dečaci od 10 do 17 godina, često bez papira, sa vrlo malo para u džepovima, bez pratnje odraslih, većina čak i bez znanja stranih jezika, prelaze po hiljade kilometara da bi stigli u Srbiju. Od početka ove godine 176 maloletnika, mahom iz Avganistana, ali i nekoliko iz Alžira, Pakistana i Maroka, zvanično je u našoj zemlji zatražilo azil. Niko od njih, međutim, nema nameru da ovde i ostane. Svima je destinacija EU, u koju, posle mesec-dva čekanja u nekom od prihvatilišta, ipak ilegalno uspevaju da odu.
Jedan broj, uglavnom malih “ilegalaca” koje je u međuvremenu uhvatila policija, biva smešten u beogradski Dom “Vasa Stajić” ili u niško prihvatilište za maloletnike. Većina se, ipak, sama javlja centrima za azil u Banji Koviljači i Bogovađi. Čak i oni koji prođu kroz “Vasu Stajić” jedva čekaju da pređu u centar za azil, jer odatle lakše mogu dalje.
VRAĆENO I 1.000 NAŠE DECE NE dolaze samo maloletnici sa istoka u Srbiju. U našu zemlju, u postupku readmisije, takođe stiže jedan broj dece bez pratnje. Od početka ove godine u Srbiju je iz zemalja EU vraćeno 650 dece sa porodicama i 10 njih bez pratnje odraslih. Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, prošle godine je ukupno vraćeno 2.475 ljudi, od čega 1.080 dece. Centri su ovim ljudima uglavnom pružali pomoć u pronalasku smeštaja, ali je bilo i šest mera zaštite od nasilja u porodici, tri privremena starateljstva i 12 mera nadzora nad vršenjem roditeljskog prava.
– Broj maloletnih azilanata bez pratnje iz godine u godinu drastično raste – kaže za “Novosti” Radoš Đurović, iz Centra za pružanje pomoći tražiocima azila
Dok ih je 2008. bilo samo dvoje, a naredne godine 10, već 2010. brojka se popela na 76, a lane na 257. Ako se trend iz prve polovine godine nastavi, sva je prilika da će do sledećeg januara premašiti 300.
Ali, onih koji nikada neće zatražiti azil, već će samo kao ilegalni migranti “prošišati” kroz našu zemlju, ima tri do pet puta više! Generalno, broj ilegalnih migranata povećan je od kada je Grčka pooštrila mere, pa “lovi” ilegalce i smešta ih u deportacione kampove. Dok bi ranije do duboko u jesen ostajali u ovoj zemlji u potrazi za poslom, sada gledaju da se što pre domognu Srbije, i dalje Mađarske…
– Među njima je sve više dečaka – objašnjava Đurović. – Njih čekaju rođaci ili bivše komšije u nekoj od evropskih zemalja. Često novac za put takvog deteta do Evrope skupi celo selo. Jer, kada stigne, tamo će mu oni koji ga čekaju naći posao, a on će novac slati u domovinu.
Oni koji nemaju para uspevaju tek da pređu granicu i zaustave se u prvoj susednoj državi. Oni oko kojih se angažuje celo selo idu dalje. Retko ko od njih nosi keš, zbog opasnosti da uz put bude opljačkan i ubijen. Većina kod sebe ima tek male iznose koji će im omogućiti da se prebace iz jedne zemlje u drugu. Tu će im iz domovine, preko, recimo, “Vestern juniona”, poslati druge pare. Kad nađu posao, oni na isti način novac vraćaju kući.
– Zato je ovoj deci cilj da što pre uđu u azilni sistem i dobiju papire, da mogu slobodno da se kreću i nesmetano podižu pare – kaže Đurović.
LAŽU O GODINAMA JEDAN broj tražilaca azila predstavlja se kao maloletan, mada to nisu. Kao maloletnici oni imaju bolji tretman, izbegavaju zatvor ako su uhvaćeni u ilegalnom ulasku u zemlju, i veće su im šanse da nastave put. Pošto su procedure da se utvrdi da li su zaista mlađi od 18 godina skupe i nesigurne, naše vlasti uzimaju njihove izjave kao relevantne.
Druga mogućnost je da selo odmah sav skupljeni novac da direktno krijumčarima ljudima. Tu rizikuju da krijumčar uzme novac, a dete negde usput “izgubi”, preproda ili čak ubije. To se, ipak, objašnjavaju u Centru, retko dešava jer krijumčare znaju ili u selu odakle dečak dolazi ili rođaci kod kojih ide u Evropu. Tako bi krijumčara vrlo brzo stigla osveta. Zbog toga, šverceri obično brinu da dečaci stignu do željene destinacije.
Naravno, uvek postoji mogućnost da ih otkrije policija ili da se lanac na neki drugi način prekine. Tada dečaci traže pomoć lokalnih krijumčara da bi mogli dalje. Često im pomažu i stariji migranti iz grupe, koji su već hvatani i vraćani u maticu, koji znaju tajne rute, snalažljivi su, govore engleski, a ponekad se i sami bave švercovanjem ljudi.
Dešava se i da rodbina novac skupi samo za polovinu puta. Onda dečak o trošku krijumčara nastavlja dalje. I on i njegovi pristaju da u narednih pet, pa čak i 10 godina, radi za švercera da “otplati dugove”, samo da bi pobegao u svet.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:399121-U-Srbiji-sve-vise-maloletnih-azilanata
Recommended Posts
UNHCR zabrinut zbog nasilja na grčkoj granici. Apeluje na povećanje stepena bezbednosti
December 09, 2015
UNHCR daje predloge za upravljanje izbegličkom i migrantskom krizom u Evropi pred samit Evropske unije
September 24, 2015
UNHCR: Ne treba vraćati izbeglice u Srbiju
September 17, 2015