office@hcit.rs

Ratovi u Siriji i Iraku: najveći broj zahteva za azil u poslednje 22 godine

March 26, 2015
in Vesti
No Comments
1112

Ženeva, 26. mart 2015. godine – Ratovi u Siriji i Iraku, kao i oružani sukobi, kršenja ljudskih prava i sve lošiji bezbednosni i humanitarni uslovi u drugim zemljama prošle godine doveli su do rekordnog porasta broja zahteva za azil u industrijalizovanim zemljama u poslednje 22 godine, navodi se u izveštaju koji je danas objavio UNHCR.

Izveštaj Trendovi azila za 2014. godinu navodi procenu da je prošle godine u industrijalizovanim zemljama podneto 866.000 novih zahteva za azil, što predstavlja porast od 45% u odnosu na 2013. godinu kada je registrovano 596.600 zahteva. Brojka za 2014. godinu najveća je od 1992. godine kada je počeo sukob u Bosni i Hercegovini.

Antonio Gutereš, Visoki komesar za izbeglice UN stavio je nove brojke u istorijski kontekst. Stotine hiljada osoba postale su izbeglice i tražioci azila usled ratova na Balkanu tokom1990tih” rekao je Gutereš. Mnogi od njih našli su utočište u industrijalizovanim zemljama Evrope, Severne Amerike i u drugim zemljama. Nagli porast broja sukoba širom sveta, a posebno dramatična situacija u Siriji, danas postavlja pred nas slične izazove. Naš odgovor mora biti jednako velikodušan sada kao i tada – da obezbedimo pristup azilu, mogućnosti preseljenja i druge oblike zaštite za ljude koji beže od ovih užasnih sukoba.”

Državljani Sirije su 2014. godine bili daleko najbrojnija grupa tražilaca azila, sa blizu 150.000 zahteva, što znači jedan od pet zahteva za azil podnetih u industrijalizovanom svetu. Iračani su podneli 68.700 zahteva, što je skoro dva puta više nego 2013. godine. Avganistanci predstavljaju treću najveću grupu tražilaca azila sa blizu 60.000 podnetih zahteva za azil a slede ih državljani Srbije (i Kosova) i Eritreje.

Sa više od 173.000 podnetih zahteva, Nemačka predstavlja iIndustrijalizovanu zemlju sa najvećim brojem primljenih zahteva u 2014. godini. Jednu četvrtinu od tog broja čine zahtevi Sirijaca. Prema procenama, u Sjedinjenim Američkim Državama podneto je 121.200 zahteva za azil, većinom iz Meksika i zemalja Centralne Amerike. Turska, koja je do kraja 2014. godine pružila utočište za više od 1,5 milion izbeglica iz Sirije, primila je prošle godine 87.800 novih zahteva za azil, uglavnom državljana Iraka. Švedska, sa 75.100 primljenih zahteva za azil uglavnom državljana Sirije i Eritreje, je na četvrtom mestu. Italija je registrovala 63.700 novih zahteva tokom 2014. godine, najveći broj ikada u toj zemlji. Tražioci azila u Italji potiču uglavnom iz Malija, Nigerije i Gambije.

Valja pomenuti da je Ruska Federacija, koja nije obuhvaćena ovim izveštajem iz metodoloških razloga, primila oko 265.400 zahteva za privremenu zaštitu i 5.800 zahteva za dodelu izbegličkog statusa od strane državljana Ukrajine tokom 2014. godine. U isto vreme, broj Ukrajinaca koji je tražio azil u 44 zemlje koje su obuhvaćene izveštajem porastao je sa 1.400 u 2013. na 15.700 u 2014. godini.

Uprkos ukupnom porastu broja zahteva za azil, novopodneti zahtevi nisu ravnomerno raspoređeni među 44 zemlje pomenute u izveštaju. Na primer, prvih pet zemalja na listi (Nemačka, Sjedinjene Američke Države, Turska, Švedska i Italija primile su 60% svih novih zahteva za azil.

Izveštaj otkriva i druge nejednakosti, kao na primer kad se u obzir uzme broj stanovnika jedne zemlje. U odnosu na broj stanovnika, Švedska je zemlja sa najvećim brojem tražilaca azila (u proseku 24,4 tražioca azila na 1.000 stanovnika, u proteklih pet godina), a slede Malta, Luksemburg, Švajcarska i Crna Gora.

Mada je većina industrijalizovanih zemalja zabeležila rast broja zahteva za azil prosle godine, neke zemlje su registrovale i pad – pre svega Australija u kojoj je broj zahteva za azil smanjen za 24% – sa 11.700 u 2013. na manje od 9.000 u 2014. godini.

Izveštaj UNHCRa Trendovi azila za 2014. godinu bazira se na podacima dobijenim od vlada 44 zemlje u Evropi, Severnoj Americi i delovima Azije i Pacifika. Broj osoba koje se prijavljuju za izbeglički status u industrijalizovanim zemljama je tek jedan elemenat globalne slike prisilnog raseljavanja uzrokovanog sukobima i progonom. Do kraja 2013. godine, u svetu je prisilno raseljeno 51,2 miliona osoba usled progona, sukoba, opšteg nasilja ili kršenja ljudskih prava. Oko 16,7 miliona od toga su izbeglice, a 33,3 miliona su interno raseljeni unutar sopstvenih zemalja. Blizu 1,2 millona su tražioci azila. Izveštaj Globalni trendovi za 2014. godinu koji će UNHCR objaviti u junu 2015. godine pružiće kompletnu sliku raseljenosti u svetu tokom 2014. godine.

U Republici Srbiji je tokom 2014. godine predato 16,490 zahteva za azil, tri puta više nego prethodne, 2013. godine kada je predato ukupno 5.066 zahteva za azil. Najviše zahteva 2014. godine podneli su državljani Sirije (58,83%) a slede državljani Avganistana (18,30%) i Eritreje (4,83%)

share

Recommended Posts